Sa­mo­hra­na maj­ka Te­ri­ka Pa­vi­će­vić sa tro­je ma­le dje­ce već vi­še od go­di­nu da­na ži­vi u tro­šnoj ba­ra­ci u cen­tru Da­ni­lov­gra­da, bez ika­kvih pri­ma­nja. Ima tri si­na, od če­ti­ri, pet i je­da­na­est go­di­na. Po­ma­žu maj­ci ko­li­ko mo­gu oko kuć­nih po­slo­va, ali to je ne­do­volj­no da bi u ovoj po­ro­di­ci sva­ko imao što mu tre­ba. Teri­ka se raz­ve­la pri­je go­di­nu da­na, biv­ši su­prug je u za­tvo­ru, pa je te­ret bri­ge o tro­je dje­ce na nje­nim ple­ći­ma. Ona ra­di fi­zič­ke po­slo­ve, spre­ma po tu­đim ku­ća­ma, bri­ne o sta­ri­ma, a sve što za­ra­di do­ne­se do­ma i sta­ra se da dje­ci ni­šta ne fa­li. A to je te­ško po­sti­ći, jer za ki­ri­ju, stru­ju i osta­le ko­mu­nal­ni­je tre­ba iz­dvo­ji­ti bli­zu 200 eura, što Terika te­ško mo­že da za­ra­di. Zbog to­ga če­sto za­vi­si od do­brih lju­di i ka­že da ih u Da­ni­lov­gra­du ima pu­no i da če­sto po­mog­nu ka­da joj je naj­te­že.
Ona ka­že da se pri­ja­vi­la Cen­tru za so­ci­jal­ni rad da bi do­bi­la pra­vo na so­ci­jal­nu po­moć. Pre­da­la je do­ku­men­ta­ci­ju, ali pr­ve na­kna­de do­ći će tek do kra­ja go­di­ne. Do ta­da tre­ba pre­ži­vje­ti, pa Te­ri­ka, sa tri si­na stri­je­pi sva­kog da­na ho­će li ima­ti šta da je­du i ka­ko će oti­ći u ško­lu.
- So­ci­jal­na po­moć će mi pu­no zna­či­ti. Oče­ku­jem da ću do­bi­ti i dječ­je do­dat­ke, pa ka­da se to sku­pi na­dam se da ću ima­ti za ono naj­o­snov­ni­je i da ću mo­ći vi­še da se po­sve­tim dje­ci i nji­ho­vom obra­zo­va­nju. Do ta­da mo­ra­ću i da­lje da ra­dim za dnev­ni­cu - pri­ča Te­ri­ka.
Ona oče­ku­je da će ka­da ostva­ri pra­vo na so­ci­jal­nu po­moć do­bi­ti i po­pust za stru­ju, što za ovu po­ro­di­cu pu­no zna­či.
Stan Te­ri­ke i nje­ne dje­ce oskud­no je na­mje­šten. Sa­mo ono naj­o­snov­ni­je, ali Te­ri­ka se ne ža­li. Ka­ko ka­že, glav­no je da su joj dje­ca zdra­va, a za sve osta­lo ona će se već ne­ka­ko sna­ći.
I na­ša po­sje­ta ovoj po­ro­di­ci uni­je­la je ma­lo ra­do­sti u sva­ko­dnev­ni ži­vot. Na­ro­či­to je bio za­do­vo­ljan naj­mla­đi sin ka­da je vi­dio da u pa­ke­tu ima i slat­ki­ša. Bra­ću, ali i go­ste, po­nu­dio je kre­mi­ćem i na­po­li­tan­ka­ma, ali i na­dom da će maj­ka usko­ro bi­ti mno­go vi­še ku­ći sa njim.I.M.


Dro­go­cje­na po­moć Ban­ke hra­ne

- Ni­je la­ko po­di­za­ti dje­cu u ova­kvim uslo­vi­ma. Dva dje­ča­ka idu u ško­lu i tre­ba im obez­bje­di­ti knji­ge, sve­ske, ali i odje­ću i obu­ću. Ne­ka­ko sam do sa­da us­pje­va­la da im to na­ba­vim, ali sve je te­že. Hva­la do­brim lju­di­ma što se sje­te mo­je po­ro­di­ce, pa mi po­mog­nu pa­ke­ti­ma hra­ne i hi­gi­je­ne. Po­moć Ban­ke hra­ne je dra­go­cje­na i sreć­na sam što ba­rem ne­ko­li­ko da­na ne­ću mo­ra­ti da raz­mi­šljam šta ću da spre­mim za ru­čak - pri­ča Te­ri­ka.